Rećićete, sve je to lepo, verovatno istinito, ali to su sve akademske fraze. Šta ja da radim kako bih našao pravi posao za sebe? Kako da u surovoj svakodnevici modernog tržišta ja nađem to jedno jadno radno mesto koje mi odgovara? Isto to pitanje postavlja i hiljade preduzeća u Srbiji, vapijući kako da nađu posao i plasiraju svoje proizvode na lokalnom pa i svetskom tržištu. Moj odgovor su dve reči: “marketinška orijentacija”.
Marketinška orijentacija
Suština pojma “marketinška orijentacija” je veoma jednostavna. To je kompletna orijentacija ka krajnjem korisniku i kupcu. To je potpuni fokus na njegove želje i potrebe a ne na ono šta mu se prodaje. U traženju posla to znači da je fokus na poslodavcima i njihovim potrebama i željama, a ne na nama, odnosno našim željama i potrebama. Ako poslodavcu treba neko ko će mu razvijati prodajnu mrežu, a moja struka je mašinskog inženjera, ja ću ako želim taj posao da se specijalizujem kao prodavac, a ne kao inženjer.
Suština je da mi poslodavcu ne nudimo sebe (kao proizvod), već rešenje nekih njegovih problema i želja. Konkretno, kao što prodavac burgije ne prodaje burgiju, već izbušenu rupu, tako mi ne prodajemo svoje zanimanje, već poslodavcu nudimo rešenje njegovog problema efikasnog organizovanja poslovanja. Ako smo u mogućnosti da se uklopimo u to što on traži, dobili smo posao, ako ne, onda će ga dobiti neko drugi, spremniji da se tržištu rada prilagodi.
Kada čitate oglase zapošljavanja, nemojte da tražite vaš idealan posao, baš onaj koji vam savršeno odgovara. Probajte da sebe i svoje sposobnosti prilagodite poslovima koji se traže. Razmišljajte kako da sebe, svoja znanja i umeća prilagodite potražnji. Zamislite da Zastava zaželeli da plasira svoj Yugo na zapadnom tržištu. Ona ne bi tražila idealnog kupca, recimo francuza, kome bi Yugo savršeno odgovarao, već bi svoj automobil morala da modifikuje i prilagodi željama i potrebama zapadnih kupaca.
Strah od traženja posla
Jedna od najvećih kočnica primene marketinških zakona kako u privredi tako i u traženju posla je osećaj straha. Marketing je po mnogima pre svega primena zdravog razuma u poslovanju (životu), a najveća kočnica zdravog razuma je baš emocija straha.
Strah je rezultat naše lične (najčešće pogrešne), percepcije spoljnjeg okruženja, a pre svega osećaja neizvesnosti i nesigurnosti u budućnost. Sam pojam lične percepcije je od ključnog značaja za efikasnost bilo kog tržišta. Akcije na Wall Street-u rastu i padaju prvenstveno kao rezultat percepcije kupaca o njihovoj vrednosti. Strah među kupcima akcija rezultira ekonomskom krizom. Strah među ljudima koji traže posao rezultira krizom u zapošljavanju.
Strah od traženja posla kod nas je pre svega rezultat ukorenjenog shvatanja da ako promenite više radnih mesta u životu, vi ste manje vredni od onoga ko je na istom radnom mestu proveo celi život. Sam čin traženja novog posla posmatra se negativno, a tražilac posla obeležava se kao autsajder, neko ko je beznadežno promašio svoju karijeru. Baš suprotno tom gledištu, traženje posla treba posmatrati kao pecanje. Opustite se, zabacite više štapova, sa više različitih mamaca, i čekajte pravi ulov, posao na kome ćete i sebi, a i poslodavcu, biti od najveće koristi.
Marketinški miks
Plasiranje svojih sposobnosti, znanja i umeća na tržištu rada funkcioniše isto kao i proces plasmana proizvoda i usluga na tržištu. Po klasičnoj teoriji marketinga kaže se da uspeh na tržištu mahom dolazi kao rezultat pravilne primene marketinškog miksa. Šta je marketinški miks. To su čuvena 4P-a, proizvod (Product), cena (Price), mesto (Place), i promocija (Promotion). Kako to oni utiču na uspešno zapošljavanje?
Proizvod ste vi, vaše znanje, sposobnosti i umeće. Što ste vredniji skuplje ćete se i prodati. Ali tu je i zvrčka. Nije dovoljno da ste recimo doktor nauka za latinski jezik, ako ne živite u starom Rimu ili ako ne postoje slobodna mesta na univerzitetu. Proizvod pre svega mora da se traži na tržištu, da bi mogao da se proda. Modifikovanjem i prilagođavanjem svojih znanja i sposobnosti vi sebe kao proizvod uspešno plasirate na tržištu rada, i to isključivo kao rezultat potreba i želja poslodavaca.
Cena je vaša željena zarada. Pravilo je da proizvod na tržištu ne sme biti preskup a ni previše jeftin. Kako naći pravu cenu svog rada? Odgovor je u percepciji poslodavaca. Vrednost vašeg rada predstavićete tako da poslodavac veruje da je vaša cena za njega povoljna. Ako tražite malu platu, to će ga odbiti, jer neće verovati u vaše sposobnosti. Ako tražite previše, verovatno će naći nekog drugog. Dobro poznavanje tržišta rada i raspona plata za traženo zanimanje biće vam dobra osnova za kalkulaciju. Nađite se negde u sredini.
Mesto, ili distribucioni kanal je kako ćete do poslodavca doći. Bilo to preko oglasa, agencije za zapošljavanje ili preko veze. U svakom slučaju način prvog kontakta mora odslikavati vašu profesionalnost. Perfektno pripremljen CV (biografija), mora ciljati na one kvalitete koje se na ponuđenom poslu traže. Ako ste nekada učili Španski, a radno mesto uključuje komunikaciju sa inostranstvom, pomenite ga. To što ne govorite izvornim akcentom ne znači da jezik po potrebi ne možete osvežiti. Takođe u propratnom pismu ne zaboravite da istaknete one osobine svog karaktera koji će vam omogućiti uspešno obavljanje posla. Obavezno pomenite koliko ste zahvalni na mogućnosti da se zaposlite u tako renomiranom preduzeću, kao što je ...
Promocija je jedan od ključnih aspekata uspeha u bilo čemu. Ako ste vredni i ako se o vama čulo i pročulo onda dobar posao traži vas a ne vi njega. Takođe treba biti aktivan u potrazi za dobrim poslom. Često će vam izmaći idealno radno mesto jer za konkurs niste čuli. Zamolite svoje prijatelje da vam jave ako vide interesantan oglas. Pošaljite vaš CV agencijama za zapošljavanje. Prijavite se na Web sajtove koji se bave posredništvom u traženju posla. Na zapadu je “Head hunting”, odnosno lov na glave, jedna od najunosnijih profesija. Za dobrog stručnjaka velika kompanija će rado agencijama platiti i $10.000 po ulovljenoj glavi.
Pozicioniranje
O važnosti dobrog pozicioniranja na tržištu ne treba mnogo reći. Vrhunske plate najčešće ne dobijaju najbolji stručnjaci za određenu oblast već pre oni o kojima se nabolje i najviše čulo. Kao što je Coca Cola najčuveniji svetski brend, tako ste svi čuli za brazilskog fudbalera Renalda. Da li je on objektivno u ovom trenutku najbolji i najspremniji fudbaler na svetu? Verovatno nije. Ali je najpoznatiji i može najviše da traži za svoj transfer. Tako vam je i na tržištu rada. Izgradite od svog imena brend i za vas više neće biti problema (bar što se tiče posla).
Šta je brend? On nije ništa drugo nego reč (pojam) u svesnosti ljudi. Brand je imenica, i to vlastita imenica. Vaš cilj je da ta vlastita imenica u svesti poslodavca bude baš vaše ime. Snaga brand-a pre svega zavisi od pozicije koju taj brand ima u svesti ljudi u odnosu na ostale brand-ove. Ako se traži stručnjak koji ima vaše sposobnosti, najidealnije je da se o vama već čulo, tako da poslodavac o vama već ima prethodno izgrađenu poziciju u svojoj svesti. Time ste vi već pred-prodali sebe poslodavcu, i posao vam je skoro zagarantovan.
Da bi postali brend vi ne morate biti akademik ili doktor nauka. Ako vam se pokvario auto, na kog automehaničara ćete prvo pomisliti? On na polju auto mehaničarstva za vas predstavlja brend. Vaš cilj je da u vašem poslu za druge ljude postanete brend, sinonim za posao kojim se bavite.
PR (odnosi sa javnošću)
Kako ustanoviti sebe kao brend? Odgovor je jednostavan i sastoji se iz dva slova PR. Uspostavljanje brenda na tržištu ne ostvaruje se reklamom. Vi možete da odete na sred Terazija i da is sveg glasa vičete: “Ja sam najveći stručnjak za to i to”. Niko vam neće verovati, čak i da jeste. Ali ako priznati autoritet u vašoj oblasti izađe na Terazije i uzvikne da ste vi najveći stručnjak u toj i toj oblasti, verovaće mu se. To je PR. To je umetnost da se ljudima ponude razlozi da ubede sami sebe.
Nema komentara:
Objavi komentar