Vratimo se na momenat civilizaciji i pitanju šta je to što je određuje? Pored jezika prostora, tu je i vreme. Dakle, sigurno je da civilizovanog čoveka određuje osećaj za prostor i vreme. Zašto? Pa, definitivno je posle varvarskih vremena isplivao, uz energiju i stvaralačku snagu, osećaj za prostor, zidanje novih i trajnih građevina i osećaj za vreme. Ostaviti nešto za pokolenja. Civilizovani čovek je tada, kao i danas, imao silnu potrebu da pripada nekom prostoru i vremenu, da se svesno nečemu nada u budućnosti i da povremeno pogleda u prošlost.
Zanimljivo je da je baš tada, početkom XII veka, papa dozvolio da na svim crkvama otkucava svaki od 24 sata. Na taj način se dobila prva podela dana na radni i neradni deo, produžilo se radno vreme i na noć (prekovremeni!) i od tada se vreme tretira kroz precizno računanje i podele tokom dana.
A kako sve ovo možemo povezati, kroz sve protekle vekove, do današnjeg ubrzanog, poslovno orijentisanog čoveka? Verujte mi, ništa se posebno tu nije promenilo! Proticalo je vreme, ali osnovni principi su ostali isti. Nekad se samo ratovalo mačevima i u ime grba određene porodice, a sada su tu sastanci umesto megdana, laptop računari umesto oklopa, kompanije umesto viteškog stola i unapređenja umesto promovisanja u red vitezova.
Kada vreme govori...
U pograničnoj zoni Amerike i Meksika, često će vas pitati: "Hora americana, hora mehicana?" ili u prevodu "Po američkom ili po meksičkom vremenu?" Da ne bude zabune, u pitanju je ista vremenska zona i većina ljudi nosi satove i meri vreme istim jedinicama. Razlika je u tumačenju tog vremena. Zna se da je u Americi popularizovan brz i eksplozivan ritam života, posebno u poslovanju. Ekspresno se reaguje na svaku promenu u poslu. Ceni se i impresionira okolina stvaranjem utiska o stalnoj preopterećenosti sastancima i poslovima. Brz ritam se ceni mnogo više nego spor. Sporost se posmatra kao lenjost, mada ljudi koji sporije obavljaju posao mogu svojim staloženim pristupom imati bolju produktivnost nego oni koji uvek žure, ali nigde ne stignu. No, to je sad stvar i ličnog stila i pristupa poslu. Definitivno, u Americi i prozapadno orijentisanim kulturama pridaje se velika važnost tačnosti i pridržavanju unapred određenog rasporeda. To je jedan od razloga zbog kog se ostavljanje ljudi da čekaju smatra izuzetno neprijatnim. Verujem da svi imamo ovakva iskustva, zar ne?
Jednom prilikom su me na unapred dogovorenom sastanku ostavili u prostoriji kod sekretarice na čekanju više od sat vremena, bez objašnjenja. To je bio siguran znak koliko je osoba koja me ne poznaje bila zainteresovana za saradnju sa mojom kompanijom, kao i pouzdan znak lične i korporativne kulture kompanije domaćina. Vreme provedeno u mom strpljivom čekanju je govorilo jasnije od bilo kojih reči. Poruka koja je prenesena je bila jasna i nedvosmislena! Vreme je očigledno veoma moćno sredstvo neverbalne komunikacije. Ljudi, međutim, često koriste vreme sa manjim stepenom svesti o moći vremena i zbog toga potcenjuju ovaj veoma jasni pokazatelj. Na taj način tišina i vreme svoju istinu govore glasnije nego što bi bilo koje reči upotrebili za laganje.
A da li vam se desilo da previše vremena provedete "na čekanju" tokom telefonskog poziva? Ili da ste uporno danima pozivali određenu kompaniju, određenog čoveka u njoj i da je ta osoba uvek bila na sastanku koji ne sme da se prekida, ili je upravo na izlazu iz zgrade? Šta ste drugo pomislili sem da taj čovek neće sa vama da sarađuje? I dobro ste zaključili! Znamo koliko ljudi mogu da budu preopterećeni, ali ako ne pokazuju ni najmanji znak kooperativnosti ka vašem impulsu - ili razgovarate s pogrešnom osobom. ili jednostavno promenite taktiku.
Kako narodi tumače vreme?
Kada posmatramo kulturološke razlike koje određuju određene narode ili grupe, jedna od obaveznih stavki je i odnos prema vremenu i upotreba tišine kao sredstva komunikacije.
• Amerikanci: Ukoliko vam brzo ne odgovore na upit, budite sigurni da ste na listi čekanja ili su nezainteresovani za saradnju. Takođe, čekaćete ispred vrata na početak sastanka onoliko koliko ste značajni za tu kompaniju. (Ne, moj domaćin nije iz ove zemlje, pouzdano je Srbin neameričkog porekla.)
• Nemci: Preferiraju sastanke tačno utvrđenog redosleda i tematike. Odstupanja su retka i čine ih nerado. Trudite se da poštujete ovaj ritam, jer će vas često i procenjivati kroz vaš odnos prema vremenu.
• Japanci: Strpljiva, dugotrajna i opsežna priprema u procenjivanju situacije i posla. Može da se desi da posle godinu dana odgovore na vaš upit. Ukoliko dogovor postignete, budite sigurni da će se od tog momenta posao ekpresno i sigurno uraditi.
• Rusija: Postoji izreka da se u ovoj velikoj zemlji pliva na velikim brodovima. Vreme je izjednačeno sa prostorom u ovoj velikoj zemlji. Svako ubrzavanje procesa vam ne preporučujem.
• Arapski svet: Na vreme se gleda fleksibilno. Nigde se ne žure, pa ni u poslu. Veoma su vešti i strpljivi u pregovorima.
• Latinoameričke zemlje: Zapadnjaci su često frustrirani njihovim opuštenim pristupom vremenu. Striktna organizacija vremena ne postoji. Određene studije govore da su skloni predugim sastancima sa viškom ljudi.
Naravno, ovo su samo generalne preporuke. Nijedna od ovih kratkih napomena nije zakonitost, već samo indikacija generalnog trenda ili običaja u određenom regionu. Svaka odstupanja su moguća i verovatna. U sledećim nastavcima ćemo obraditi detaljnije karakteristike u poslovanju svih ovih naroda.
I... jezik tišine!
Jeste li nekad nekome postavili pitanje i ostali bez odgovora? Verujte mi, taj "odgovor" je bio glasniji nego bilo koja reč koju ste mogli dobiti. Tišina ponekad zaista govori glasnije od bilo kog gromoglasnog uzvika!
Tišina nam je i genetski prirođena. Kako? Jednostavno, sva bića, od reptila do ljudi, morala su da budu tiha radi sigurnosti (setite se da je kod nas gluvo kolo nastalo iz sličnih razloga), da ih ne otkriju veće i opasnije zveri i ne napadnu. Tokom vremena stvari su se modifikovale, ali ljudi i dalje koriste tišinu u komunikaciji sa okolinom.
Trajanje tišine i pauze, ukoliko su dugi, mogu poručivati da je osoba koja govori promišljena i da odbija da odgovori. Može da znači i da nema više šta da kaže. Ukoliko osoba okleva i dešavaju se lapsusi, posmatrajte malo bolje, možda laže ili je u pitanju nervoza.
Tokom poslovnog sastanka ubacivanje pauze između bitnih stavki može naglasiti važnost tih delova. Kod javnih govora pauze se efektno koriste da naglase određenu misao, da izmame smeh ili aplauz publike. Dobar govornik koristi tehnike odmeravanja vremena kao i komičari, kada čekaju da smeh gotovo utihne da bi nastavili. Javni govornici će često napraviti pauzu i time naznačiti da očekuju aplauz. Posebno na političkim konferencijama koje su organizovane na principu pozornica-publika. Međutim, zanimljivo je da često samo veoma popularni pripadnici stranaka mogu ovu tehniku da primene uspešno.
Pauze su prilikom govora na televiziji obično kraće nego u bilo kom drugom mediju. U svim ostalim kontekstima tišina se može tumačiti kao stidljivost, kao svesno odbijanje da se govori, ili kao neznanje.
Svakako, oba ova zanimljiva "jezika" su samo deo iz palete sredstava neverbalne komunikacije. Obično su veoma jasna i pouzdana. Ukoliko to nije slučaj, sačekajte (upotrebite svoj jezik tišine) i potražite dodatnu potvrdu vaših procena situacije.
Najskuplje vreme - najmanji uspeh
Izbegavajte da pozivate telefonom potencijalne klijente u ponedeljak ujutro i petak poslepodne. To je najskljuplje vreme i tada ćete sigurno imati najmanje uspeha - ponedeljkom zbog pripreme za narednu nedelju, a petkom zbog sumiranja rezultata. U oba slučaja sigurno će pokazati smanjenu koncentraciju prema vama i vašim predlozima.
Rang-lista kašnjenja?
Problem čekanja i kašnjenja možemo klasifikovati kao:
• 1. kašnjenje uz period "mumlanja" nekog nejasnog izvinjenja
• 2. kašnjenje uz period laganog izvinjavanja
• 3. kašnjenje srednje uvredljivog intenziteta, koji zahteva potpuno izvinjavanje
• 4. kašnjenje uvredljivog intenziteta
• 5. kašnjenje neoprostivo uvredljivog intenziteta.
Pretpostavljam da smo svi dobro upoznati sa ovim kategorijama i da smo ih mnoge i zapamtili.
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar